Lavanda je grmolika mediteranska biljka koja potiče iz sunčanih i kamenitih predela zapadnog dela Sredozemlja.
Kroz istoriju, lavandi su se pripisivala razna svojstva, zbog čega su je ljudi koristili u razne svrhe: kulinarstvo, medicina, higijena.
Sadržaj
Vrste lavande
Zvanično postoji 48 biljnih vrsta koje pripadaju rodu Lavandula.
Najvažnije i najpopularnije vrste koje su izdvajaju su sledeće četiri:
- Lavandula angustifolia
- Lavandula latifolia
- Lavandula stoechas
- Lavandula hybrida
Koju vrstu lavande da odaberete za sebe? U sledećem poglavlju pokušaćemo da Vam približimo različite vrste lavande sa njihovim glavnim osobina, što Vam može pomoći da odaberete savršenu sortu koja odgovara Vašim potrebama.
Engleska lavanda - lavandula angustifolia
Engleska lavanda je naučno nazvana Lavandula angustifolia. Predstavlja jednu on najzastupljenijih vrsta zbog svoje izdržljivosti. Nazvana je “Engleska”, ne zbog toga što potiče sa Britanskog ostrva, već zato što najčešće uspeva tamo.
Engleska lavanda ima neke od veoma značajnih osobina:
1. Izuzetno nežna, opuštajuća i kompleksna aroma. Smatra se da poseduje najčistiji miris i aromu lavande i ukoliko želite da gajite lavandu za dobija eteričnog ulja, ulje lavandule angustifolie daje eterično ulje najvećeg kvaliteta.
2. Poseduje uske listove, zbog čega je često nazivaju i uskolista lavanda. Na krajevima svake stabljike ima cvetove u obliku grozda, koji odaju autentični izgled prave lavande.
Još neki od naziva pod kojima je poznata u različitim delovima sveta je i Lavandula officialis ili Lavandula Angustifolia Vera ili prava lavanda.
Lavandula Angustifolia ‘Hidcote’
“Hidcote” je jedna od najpopularnijih podvrsti Engleske lavande na svetu. Njene glavne karakteristike su te što ima dug period cvetanja i tamno ljubičaste cvetove koji imaju izuzetno jak miris.
Iako ima dug period cvetanja, za razliku od drugih vrsta, cveta samo jednom u toku godine i to najčešće u kasno proleće ili početkom leta.
Najčešće se koristi u baštama ili za formiranje žive ograde i ulepšavanje eksterijera oko kuće.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 30 do 60 cm
Širina: 80 do 120 cm
Razmak između žbunova: 45 do 60 cm
Cvetanje: kasno proleće ili početak leta, samo jednom.
Lavandula Angustifolia ‘Alba Nana’
Patuljasta vrsta Engleske lavande predstavlja kombinaciju belih cvetova i najlepšeg mirisa na svetu. Njen patuljasti rast čini je idealnom vrstom za sadnju u saksijama ili žardinjerama na terasama.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 25 do 30 cm
Razmak između žbunova: 30 do 40 cm
Cvetanje: sredinom ili krajem leta, samo jednom.
Lavandula Angustifolia ‘Munstead’
Ova podvrsta Engleske lavande ima elitno poreklo, kada se radi o baštovanstvu. Otkrila ju je 1916. godine, čuvena Gertude Jekyll.
Gertrude Jekyll je poznata kao diznajer bašta i stručnjak hortikulture, koja je dizajnirala preko 400 bašti i parkova u Velikoj Britaniji, Americi i širom Evrope.
“Munstead” lavanda ima kompaktan žbun i veoma lepo definisane cvetove sa 5 latica, rose ili ljubičaste boje.
Svoje idealno mesto pronalazi u baštama ili ukrasnim kamenjarima, gde zrači svojom gracioznošću i aromom.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 30 do 60 cm
Razmak između žbunova: 60 do 75 cm
Cvetanje: kasno proleće ili početak leta, samo jednom.
Lavandula Angustifolia ‘Rosea’
Snažnom i umirujućem mirisu lavanda Angustifolia “Rosea” dodaće još i prelep izgled ružičastih, ponekad i belih, cvetića. Smatra se podvrstom koja najviše cveta i daje najveći prinos.
Ovo je čini idealnom za romantične žive ograde ili kao lep detalj u Vašoj bašti.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 60 do 90 cm
Razmak između žbunova: 75 do 90 cm
Cvetanje: kasno proleće ili početak leta, samo jednom.
Lavandula Angustifolia ‘Thumbelina Leigh’
‘Thumbelina Leigh’ je podvrsta Engleske lavande koja posebnu vrednost ima u baštovanstvu i uređenju vrtova. Vizuelno izgleda vrlo zanimljivo zbog svojih kratkih i debelih stabljika sa manje cvetova nego druge vrste lavande.
Ovo čini ovu vrstu lavande idealnom čak i za obične bašte i vrtove, jer ne odaje izgled divlje biljke. Može se čak gajiti i u saksijama.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 25 do 30 cm
Razmak između žbunova: 25 do 40 cm
Cvetanje: jednom sredinom leta i ukoliko se obavi orezivanje posle toga, može da cveta još jednom u jesen.
Posetite naš webshop
Prirodna kozmetika i prirodne mirisne sveće po originalnoj recepturi i u skladu sa prirodom.
ProdavnicaLavandula Angustifolia ‘Folgate’
Ima klasične tamno ljubičaste cvetove i poznata je po obilnom i gustom cvetanju tokom proleća.
Stabljike i cvetovi su sličnog izgleda kao i kod drugih vrsta lavande, samo što ih kod ove podvrste ima u izobilju.
Odlično će poslužiti za popunjavanje živih ograda i lako će se uklopiti i obogatiti svojim mirisom i bojom svaki vrt i bašticu.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 60 do 90 cm
Razmak između žbunova: 75 do 90 cm
Cvetanje: sredinom ili krajem proleća. Ukoliko orežete suve stabljike na vreme imaće još jedno cvetanje početkom leta.
Lavandula Angustifolia ‘Little Lottie’
Ukoliko želite nešto drugačiju lavandu u svom vrtu od ostalih vrsta “Little Lotie” je pravi izbor za Vas.
Drugačija je po tome što su joj cvetovi obično u dve boje. Jedni su beli, dok su drugi jarko ružičasti. Cvetovi različitih boja su međusobno su izmešani, što joj daje nesvakidašnji izgled.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 30 do 60 cm
Širina: 60 do 90 cm
Razmak između žbunova: 60 do 75 cm
Cvetanje: krajem proleća, može imati i drugo i treće cvetanje početkom i krajem leta, ukoliko se suvi cvetovi orežu na vreme.
Lavandula Angustifolia ‘Royal Velvet’
Ono što ovu vrstu posebno izdvaja od drugih jesu dugotrajni tamno plavi i tamno ljubičasti cvetovi.
Royal Velvet će pronaći svoje mesto u Vašoj bašti, živoj ogradi ili kamenjaru, dajući im bogat izgled i miris kao retko koja vrsta biljaka.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 9
Visina: 60 do 90 cm
Razmak između žbunova: 75 do 90 cm
Cvetanje: kasno proleće, obično samo jednom
Portugalska lavanda - Lavandula Latifolia
Širokolisna lavanda, šiljasta lavanda ili Lavandula latifolia je takođe poznata i kao Portugalska lavanda. Iako ima više različitih imena, sva ona zapravo predstavljaju istu vrstu.
Predstavlja vrstu lavande koja potiče sa Mediterana. Poznata je po svom mirisu i aromatičnim osobinama.
Ukoliko želite da gajite ovu vrstu lavande, važno je da znate da je sadite što dalje od Engleske lavande (Lavandula angustifolia). Ovo je neophodno iz dva jednostavna razloga:
- Kako bi izbegli stvaranje hibridne vrste. Poleni ove dve lavande se vrlo lako mešaju.
- Kako bi sprečili mešanje mirisa. Eterično ulje Portugalske lavande ima mnogo jači miris, ali i mnogo manju vrednost jer ne sadrži lekovite komponente.
Koje su osobine portugalske lavande?
- Kao što možemo zaključiti iz njenog imena, ima široke elipsaste srebrne listove, za razliku od drugih vrsta lavande koje obično imaju tanke i dugačke listove.
- Ima izuzetno snažan miris, ali sadrži puno kamfora, zbog čega nema visoku vrednost kao Engleska lavanda.
- Dok su zatvoreni, cvetovi liče na šiljke, zbog čega podseća na pšenicu.
Predstavlja prilično pitomu biljku što omogućuje njeno lako gajenje i održavanje.
Izdržljivost: USDA zona 6 do 9
Visina: 30 do 80 cm, maksimalnu visinu dostiže 5 godina nakog sadnje
Razmak između žbunova: 70 do 90 cm
Cvetanje: više puta od juna do septembra
Francuska (Španska) lavanda - Lavandula Stoechas
Kada pomislimo na Francusku, prvo što posle Pariza i Ajfelovog tornja, većini ljudi padne na pamet jeste lavanda i lavandina polja u Provansi, na jugu Francuske.
Iako vrstu Lavandula stoechas obično još zovemo i Francuska lavanda, nekim delovima sveta, a najviše u Americi ovu vrstu zovu Španska lavanda ili Lavandula dentata.
Kako god je zvali, ovo su osobine ove izuzetno važne podrvrste porodice lavande:
- Poznata je po dugim i velikim laticama na vrhu pojedinačnih stabljika. Baštovani ovakve latice često nazivaju “uši” ili “zečije uši” zbog svog zanimljivog i atraktivnog izgleda.
- Ima oštar i jak miris u odnosu na Englesku lavandu i obično se ne koristi za dobijanje eteričnog ulja.
- Nije izdržljiva kao Engleska lavanda i slabije uspeva u hladnijim krajevima (USDA od 8 do 9).
Lavandula Stoechas ‘Anouk’
‘Anouk’ lavanda ima izuzetno upečatljiv izgled, sa velikim svetlo ružičastim cvetovima sa dugačkim “ušima”.
Cvetovi obično stoje uspravno na vrhu stabljike, što omogućuje “ušima” da još više dođu do izražaja.
Savršena je za ograde i vrtove zbog konstantnog i dugog cvetanja.
Svojim izgledom privlači oko svakog posmatrača, a osim toga privlači i mnogo leptirova, što samo ulepšava prizor.
Izdržljivost: USDA zona 6 do 10
Visina: 45 do 60 cm, maksimalnu visinu dostiže 5 godina nakog sadnje
Razmak između žbunova: 70 do 90 cm
Cvetanje: više puta od sredine proleća do jeseni
Lavandula Stoechas ‘Ballerina’
Još jedna vrsta koja pleni svojim izgledom, “Ballerina”, ima kratke uspravne stabljike, na kojima se nalaze ljubičasti cvetovi sa velikim belim “ušima”.
Ova vrsta može da se gaji na terasama u saksijama, ali u baštama i kamenjarima.
Izdržljivost: USDA zona 8 do 9
Visina: 30 do 60 cm, maksimalnu visinu dostiže 5 godina nakog sadnje
Razmak između žbunova: 60 cm
Cvetanje: sredinom proleća do kraja leta. Obično jednom u toku maja, pa potom u junu, avgustu, a nekad i u septembru.
Lavandula Stoechas ‘With Love’
Elegancija, prva reč koju pomislimo kada spomenemo Francusku lavandu “With Love”. Predivna podvrsta lavandae sa predivnim ljubičastim cvetovima i “ušima” i kratkim stabljikama.
Još jedna vrsta lavande koja podstiče Vašu kreativnost i originalnost. Snažnog je mirisa, tako da će pronaći svoje idealno mesto na Vašoj terasi ili žardinjeri.
Izdržljivost: USDA zona 6 do 10
Visina: 30 do 60 cm
Razmak između žbunova: 40 cm
Cvetanje: sredinom proleća do jeseni, obično tri puta
Lavandula Dentata
Iako ova vrsta lavande ima slab miris i cvetovi joj nisu toliko impresivni kao kod drugih Francuskih lavandi, i dalje je vrlo cenjena u svetu dekoracije zbog svog cveta sa ljubičastim “ušima” na vrhu i srebrnog lišća.
Koristi se kako bi dodali dodatnu teksturu živim ogradama i kamenjarima.
Izdržljivost: USDA zona 8 do 10
Visina: 90 cm
Širina: 90 – 150 cm
Razmak između žbunova: 60 cm – 120 cm
Cvetanje: može cvetati cele godine, najjačim intenzitetom u jesen i ranu zimu
Tvoja omiljena
Prirodna kozmetika od lavande
Ukoliko želite da pogledate sve naše domaće proizvode posetite našu prodavnicu.
Razlika između lavande i lavandina?
Vizuelna razlika između Engleske lavande i Lavandina jeste u tome što Lavandin ima tendenciju da bude veći od prave lavande. Ima duže i veće stabljike sa većim cvetovima.
Hibridna lavanda (Lavandula Hybrida) obično cveta kasnije od engleske lavande, i obično se ove dve vrste sade zajedno u baštama i vrtovima, kako bi se “produžilo” cvetanje lavande u životnom prostoru.
Što se tiče proizvodnje eteričnog ulja, Lavandin u načelu uspeva da dobije i 3 puta više eteričnog ulja po kilogramu bilja. Iz tog razloga eterično ulje Lavandina je jeftinije za proizvodnju od eteričnog ulje Engleske lavande. Zbog toga se češće koristi u jeftinijim proizvodima kao što su parfemi ili deterdženti. Ovo ne znači da je eterično ulje Lavandina loše, samo znači da ima drugačiju primenu od eteričnog ulje Lavandule Angustifolie.
Ključna razlika između eteričnog ulja lavandina i eteričnog ulja prave lavande jeste kamfor, kojeg ima u mnogo većem procentu kod lavandina.
Obično eterično ulje engleske lavande sadrži između 0%-0.6% kamfora, dok je ovaj procenat kod lavandina 6% – 10%.
Naravno, procenat kamfora utiče i na sam miris biljke, gde ulje Lavandina ima mnogo oštriju aromu.
Lavandula X Intermedia
Predstavlja hibridnu sortu koja je naslata ukrštanjem Engleske (Lavandula angustifolia) i Portugalske lavande (Lavandula latifolia).
Ukršanje ove dve sorte moguće je i u prirodi, ukoliko zasadi stoje u neposrednoj blizini.
Osobine:
- Boja cveta ide od plave ka ljubičastoj.
- Miris je snažan i osvežavajuć sa mirisnim notama kamfora.
- Cvetovi na stabljikama obično formiraju grupe od po 3 cveta.
Lavandula X Intermedia ‘Provence’
U celom svetu Provansa je sinonim za lavandu, odatle i ideja da se ovim imenom nazove ova sorta hibridne lavande.
Karakteristično za nju je da ima izuzedno duge jarko ljubičaste cvetove, čak do 8 cm.
Ukoliko ne živite u previše sušnom području, “Provence” može biti možda Vaš izbor.
Znači iako ne živite u sunčanoj Španiji, ova sorta lavande može uspevati i u Vašem vrtu.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 8
Visina: 60 – 90 cm
Širina: 90 – 150 cm
Razmak između žbunova: 60 cm – 120 cm
Cvetanje: sredinom ili krajem leta
Lavandula X Intermedia ‘Grosso’
Predivna biljka koja izuzetno brzo raste. Lavandin “Grosso” takođe ima izuzetno dugačke stabljike, do 15 cm, sa klasičnim ljubičastim cvetom karakterističnim za lavandu.
Iako je vrlo izdržljiva i pogodna sa gajanje, vašoj bašti će dati jedan elegantni izgled sa kom nećete moći da skinete pogled.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 8
Visina: 60 – 90 cm
Razmak između žbunova: 90 cm – 120 cm
Cvetanje: sredinom ili krajem leta
Lavandula X Intermedia ‘Hidcote Giant’
Nesvakidašnja sorta lavandina “Hidcote Giant”, poznata je po svom izuzetno velikom rastu i debelim stabljikama sa jarko ljubičastim cvetovima.
Dužina stabljika ide i do 10 cm.
Predstavlja veoma dekorativnu biljku i pronalazi svoje mesto u raznim baštama i vrtovima, a moguće ju je gajiti i u saksiji.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 8
Visina: 60 – 90 cm
Širina: 90 – 120 cm
Razmak između žbunova: 90 cm – 120 cm
Cvetanje: sredinom ili krajem leta
Lavandula X intermedia 'Budrovka'
Poznata još i kao Hvarski lavandin ili Hvarska lavanda, potiče sa ovog hrvatskog ostrva i dobijena je ukrštanjem engleske i francuske lavande.
Kao i svi lavandini daje više ulja u odnosu na pravu lavandu, ali zbog razlike u hemijskom sastavu, manjeg je kvaliteta i ne deluje umirujuće na naš nervni sistem. Koristi se u proizvodnji parfema i analgetika.
Ova sorta dokazano uspešno uspeva i u našim krajevima, tako da može vrlo lako pronaći mesto i u Vašem vrtu.
Najbolje uspeva na peskovitom ili šljunkovitom terenu gde se pH vrednost zemljišta kreće u rasponu od 6,5 do 7,5.
Površina na kojoj se sadi mora imati dosta sunčanih intervala u toku dana, tako da su brežuljkasti tereni idealni za sadnju ove sorte.
Izdržljivost: USDA zona 5 do 8
Visina: 70 – 120 cm
Razmak između žbunova: 150 cm – 200 cm
Cvetanje: sredinom ili krajem leta
Engleska, Francuska ili Španska, Portugalska ili Lavandin, lavanda predstavlja jednu veoma posebnu i korisnu biljku.
Osim toga što ulepštava naše vrtove i unosi predivnu aromu u naš životni prostor, vrlo je bogata polenom, koji privlači pčele i leptire, pa od nje imaju koristi i ostale biljke koje se nalaze u njenoj blizini.
Uz lavandu smo korak bliži našem svetu iz snova!
Kako gajiti lavandu?
Kao što smo spomenuli ranije porodica lavande ima 48 vrsta.
Nadmorska visina na kojoj najbolje uspeva prava lavanda (Angustifolia Vera) je 1700 m, širokolisne do 700 m, a hibridne od 700-1000m.
Lavanda raste u obliku poluloptastog grma i višegodišnja je biljka čiji je životni vek do 30 godina.
Lavanda ima drvenast koren koji je prodire duboko u tlo.
Stabljika je drvenasta,
kratka i vrlo je razgranata. Kod prave lavande grm je visok 45-60 cm i širine 80-120cm.
Listovi su joj sivozelenkasti, uski, a sa zadnje strane dlakavi. Njihova dužina je od 3-5 cm, a širina od 0,2 – 0,5 cm.
Cvetovi su sa laticama plave ili ljubičaste boje koja je karakteristična za lavandu.
Lavandin plod je kalavac, sa četiri semena u kojem se
potpuno razvije svega jedno do dva semena.
Oblik mu je jajast i crnosmeđeg boje, a dužina mu iznosi od 1,8- 2,2 mm.
Apsolutna masa semena je 0,5- 1,1 g.
Plodovi hibridne lavande nisu upotrebljivi za razmnožavanje biljke, jer su sterilni.
Eterično ulje nakuplja se u žlezdama smeštenim do same cvetne čaure. Linalol i linalilacetat su glavni sastojci etarskog ulja.
Prava lavanda sadrži 35- 60% linalilacetata, dok hibridna lavanda sadrži 7- 16%.
Lavandino seme može da klija i nakon tri do četiri godine. Posejano seme klija do dva meseca. Biljka u početku raste vrlo sporo, ali cvetna stabljika može izrasti već u prvoj godini sadnje.
Dolaskom proleća i leta, u drugoj godini, počinje prava vegetacija. Puni cvat traje šest do osam dana i cvetovi tada sadrže eterično ulje najboljeg kvaliteta.
Tehnologija uzgoja lavande
Kako gajiti lavandu?
Tehnologija uzgoja lavande sastoji se od plodoreda, ishrane biljke, priprema tla, razmnožavanja, nege useva, branje cveta i proizvodnje semena.
Lavanda može ostati na istom mestu 15 do 30 godina. Tlo se mora održavati i čistiti od korova. Mlada biljka se može saditi na mestu gde je bio npr. kukuruz nakon dve do tri godine, jer je izuzetno osetljiva na sporo topljive herbicide.
Ishrana biljke je veoma bitna stvar ukoliko lavandu gajimo zbog prinosa i destilacije eteričnog ulja. Za osnovno đubrenje zemljišta, potrebno je po hektru obezbediti 30-40 kg azota, 60-80 kg fosfora i 90- 100 kg kalijuma.
Prehranom sa 50- 60 kg azota po hektru poboljšava se bokorenje biljaka koje sledi nakon sadnje.
Sledećih godina usev treba redovno đubriti u jesen, 20-30 kg azota, 50-60 kg fosfora, 70-80 kg kalijuma.
U proleće je potrebno prehraniti usev sa 30-50 kg azota po hektru.
Sadnja lavande
“Kako da posadim svoju lavandu?”
Sadnja lavande je radnja koja se obavlja u proleće, najčešće u martu ili u jesen, najčešće u oktobru.
Pripremljene sadnice su obično izdanci visine od 12 – 20 cm, postavljaju se u zemlju koja je prethodno obilno zalivena u rupe dubine od oko 20 cm.
Nakon postavljanja sadnice u rupe, dobro ih “zagrnuti” zemljom i zaliti. Sadnica nakon sadnje treba da viri oko 10 cm iznad zemlje.
Razmak sadnica je specifičan za svaku sortu i obično je ta informacija navedena prilikim kupovine sadnica.
Kada je reč o sorti Angustifolia Vera, razmak između redova je preporučen na 100 – 150 cm, a unutar reda 50 – 100 cm.
Nakon sadnje potrebno je zalivati biljke svakih 3 do 5 dana.
Prvo orezivanje se vrši kada sadnice dostinu visinu od 20 cm, gde se ponovo skraćuju na visinu od 10 cm, kako bi se ojačao korenov sistem i biljka formirala nove izdanke.
Sadnja lavande na plantažama može da se obavlja ručno ili pomoću mašina, procena je da se po jednom hektaru sadi oko 16 hiljada sadnica prave lavande, ukoliko je reč o nekoj hibridnoj vrsti, broj sadnica po hektaru je oko 10 hiljada.
Orezivanje lavande
Kada se posvetiš uzgoju i nezi lavande, ključna veština koja će obezbediti njen raskošan cvetni sjaj je pravilno orezivanje biljaka. Orezivanje lavande igra važnu ulogu u oblikovanju, zdravlju i obilnom cvetanju ovih predivnih biljaka. Ovoj tehniku treba pristupiti s pažnjom i razumevanjem kako bi se postigli najbolji rezultati.
Prvi korak u orezivanju lavande je razumevanje faza u kojima se to dešava. Prva godina života biljke, posebno krajem maja, označava prvi važan trenutak za orezivanje. Fokus u ovoj fazi je formiranje budućeg oblika biljke. Starije grančice koje su već procvetale ili su počele da se suše pažljivo se režu, ostavljajući ih na dužini od 8 do 10 cm iznad osnove biljke. Ovaj korak omogućava mladim grančicama da se razvijaju i pripremaju za buduću sezonu cvetanja.
Sledeća faza orezivanja nastupa u drugoj godini života lavande. Ovog puta, cilj je postizanje optimalne visine biljke, obično između 15 i 18 cm. Orezivanjem viših delova biljke, podstiče se ravnomeran rast i održava se kompaktna forma koja je spremna za obilan cvetni izdanak.
Kada tvoj usev lavande dostigne zrelost, orezivanje dobija dodatnu važnost. Za stare biljke koje pokazuju znakove starenja, pomlađivanje je ključno. Ovde se skraćuju cvetne stabljike na visinu od 10 do 15 cm, kako bi se podstakao rast nove vegetacije i sprečilo “zdrvenje” biljke. Ova praksa pomlađivanja može se ponoviti više puta tokom životnog veka zasada, produžavajući vitalnost i kvalitetan prinos.
Važno je napomenuti da hibridna lavanda ima svoje specifičnosti. Za razliku od čistokrvne lavande, hibridne sorte ne proizvode nove stabljike iz starih, te orezivanje ovog tipa lavande može se prilagoditi održavanju i oblikovanju, kako bi se održala lepota i vitalnost.
Pravilno orezivanje lavande je ključno za njen uspeh i cvetanje u punom sjaju. Ova veština nije samo tehnička, već zahteva pažnju, strpljenje i posvećenost. Kroz pravilno orezivanje, tvoje biljke će napredovati i doneti ti bogatstvo lepote, mirisa i korisnih svojstava koje lavanda pruža.
Berba lavande
Cvetanje lavande, kada pričamo o sorti Angustifolia Vera, traje sedam do osam dana. Za to vreme potrebno je obrati lavandu za destilaciju eteričnog ulja. Sama berba počinje pre punog cvata kako se ne bi izgubio kvalitet ulja.
Prava lavanda obično cveta tokom juna, dok hibridna cveta nešto kasnije u julu. Cvetna stabljika se reže do prvo para listića. U protivnom, biljka će slabije cvetati iduće godine.
Ukoliko se stabljika ostavi preduga, smanjuje se kvalitet proizvedenog eteričnog ulja, a nestručnom rezidbom smanjuje se kvalitet i zdravlje same biljke.
Jedan radnik s oštrim srpom može u zasadu starom pet do osam godina, za 10 sati odrezati ručno 100-150 kg cveta prave lavande ili 300-500 kg cveta hibridne lavande.
Na velikim plantažama ekonomski je isplativa samo žetva s odgovarajućim mašinama.
Prinos lavande zavisi o starosti zasada, a pravi prinos lavande očekuje se u petoj godini.
Za dobivanje jednog kilograma čistog suvog cveta, potrebno je 8-10 kg svežeg cveta.
Za destilaciju eteričnog ulja reže se cvet zajedno sa stabljikom sve do krošnje.
Berba lavanda je naporan ali u isto vreme i jedna lepa aktivnost koja predstavlja jedinstveno iskustvo u prirodi.
Sušenje lavande
Najlakši način da osušite lavandu i da napravite prelepe dekorativne bukete od lavande jeste na sledeći način.
Prilikom branja formirajte buketiće koje ćete vezati kanapom.
Lavandini buketi se suše okrenuti naopačke u prostorijama sa manje svetlosti, ali u kojima ima dosta vazduha i promaje.
Na ovaj način lavanda se suši prirodnim putem, dok eterično ulje koje se i dalje nalazi u cvetovima ostaje u svom originalnom obliku.
Zbog toga sušena lavanda ima sposobnost da odaje prijatan miris još dugo vremena.
Razmožavanje lavande
Za proizvodnju semena prave lavande najpre se mora obaviti selekcija, zatim usev održavati bez korova do žetve, a žetva obaviti u dva koraka.
Prvo se seku osušeni cvetovi sa stabljikom u trenutku kada semenke postanu crne.
Pokošeno cveće se rasprostre u neki natkriveni prostor da se suši dok seme ne sazri. Po hektaru se može proizvesti 200 – 300 kg semena lavande.
Razmnožavanje lavande iz semena
Za razmnožavanje lavande iz semena potrebne su vam plitke saksijice u koje ćete posaditi odabrano seme.
Postavite seme u saksiju i prekrijte sa tankim slojem zemlje ili humusa. Redovno zalivajte posađeno seme, ali ne previše. Držite saksiju na sunčanom mestu.
Seme bi trebalo da proklija za nekoliko nedelja i vaša mala lavanda će biti spremna za presađivanje kada bude imala nekoliko listića.
U provoj godine nemojte očekivati veliki napredak, ali već druge godine očekujete lepi mali žbunić lavande u Vašem vrtu.
Razmnožavanje lavande reznicama
Najbrži način kako da razmnožite Vašu lavandu jeste korišćenjem reznica.
U zavisnosti o kojoj sorti se radi možete reznice možete uzimati od mekog ili drvenastog dela biljke.
Meke reznice se obično uzimaju u proleće kada ih ima mnogo i njihovo uzimanje neće oštetiti roditeljsku biljku.
Dok meke reznice možete uzimati samo u proleće, drvenaste reznice možete uzimati i u proleće i u jesen.
Nevezano za tip reznice uvek treba birati zdrave stabljike za ožiljavanje. Odaberite stabljike sa lepom bojom i bez cvetova. Oštrim nožem odsecite reznicu dužine 8-10 cm. Drvenaste reznice treba seći ispod ispupčenja gde počinju listovi.
Odstranice listiće sa donjeg dela reznice (npr. donjih 5 cm), i zasecite sam kraj reznice oštrim nožem.
Nakon toga možete pripremiti saksiju u koju ćete posaditi Vašu reznicu lavande.
U saksiju sipajte zemlju i humus i posadite reznicu na dubinu od 5 cm. Pre sađenja možete koristiti i rastvor hormona za ožiljavanje, kako bi postigli bolje rezultate.
Nakon toga redovno zalivajte biljku, ali ne previše i čuvajte je na toplom mestu.
Meke reznice bi trebale da ožile nakon 2 do 4 nedelje, a drvenim reznicama će trebati nešto više vremena.
Ukoliko nakon tog perioda probate da malo prodrmate biljku i osetite da daje otpor, to znači da je biljka oformila koren i da je spremna za presađivanje.
Lavanda u dvorištu: Kako gajiti lavandu kod kuće
Lavanda je ne samo prekrasan dodatak svakom dvorištu već i biljka koja pruža mirisne cvetove i mnoge korisne osobine. Ako ste početnik u gajenju lavande, važno je da znate kako pravilno izabrati sortu, posaditi je, negovati i održavati. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da uspešno uzgajate lavandu u svom dvorištu.
Odabir sorte lavande
Za dvorišne uslove, najčešće se preporučuje Lavandula angustifolia, poznata i kao prava ili engleska lavanda. Ova sorta je otpornija na hladnoću i pogodna je za kontinentalne klime. Međutim, ako živite u toplijim krajevima, razmislite o Lavandula stoechas (francuska lavanda), koja je poznata po svojim prepoznatljivim cvetovima i otpornosti na sušu.
Sadnja lavande u dvorišu
Lavanda voli sunce, pa je važno da je posadite na mestu gde će imati direktnu sunčevu svetlost najmanje šest sati dnevno. Tlo treba da bude dobro drenirano, jer lavanda ne podnosi prekomernu vlagu. Ako je zemljište u vašem dvorištu teško ili glinovito, razmislite o dodavanju peska ili šljunka kako biste poboljšali drenažu. Idealno vreme za sadnju lavande je proleće, nakon što prođu svi rizici od mraza.
Zalivanje i održavanje
Iako je lavanda biljka koja dobro podnosi sušu, važno je da se pravilno zaliva, posebno u prvoj godini nakon sadnje dok se ne ukoreni. Zalivajte je redovno, ali pazite da tlo nije previše mokro. Nakon što se biljka dobro ukoreni, lavandu možete zalivati ređe, otprilike jednom nedeljno. U sušnim periodima ili tokom leta, možda će joj trebati malo više vode.
Rezidba je takođe važan deo nege lavande. Redovno orežite biljku nakon cvetanja, uklanjajući oko trećinu dužine kako biste podstakli gusti rast i obilno cvetanje sledeće sezone. Izbegavajte rezanje u drvenasti deo stabla, jer se lavanda teško obnavlja iz ovog dela.
Berba lavande iz dvorišta
Lavandu možete brati kada se otvore prvi cvetovi, obično tokom leta. Najbolje vreme za berbu je ujutro, nakon što se rosa osuši, ali pre nego što sunce bude prejako, jer tada cvetovi sadrže najviše eteričnih ulja. Cvetove pažljivo odrežite i osušite ih na prozračnom mestu, dalje od direktnog sunca, kako bi zadržali boju i miris.
Održavanje lavande u zimskim mesecima
Ako živite u oblasti sa hladnim zimama, lavandu je potrebno zaštititi od mraza. Oko biljke postavite sloj malča ili slame kako biste zaštitili koren. Ukoliko imate lavandu u saksijama, tokom zime je unesite unutra ili u zaštićen prostor.
Gajenje lavande u dvorištu nije teško, a uz minimalnu negu, ona će vam se odužiti prelepim cvetovima, mirisom i mnogim korisnim svojstvima. Pravilnim izborom sorte i poštovanjem osnovnih saveta za njeno gajenje, lavanda može postati omiljena biljka u vašem vrtu.
Eterično / Etarsko ulje lavande
Eterično ili etarsko ulje lavande dobija se u procesu destilacije, gde se iz cvetova lavande vodenom parom izvlači čisto eterično ulje, sa nusproizvodom koji se naziva hidrolat ili “cvetna vodica“.
Do sada, urađen je veliki broj ispitivanja biljke Lavandula angustifolia, upravo zbog svoje rasprostranjenosti i raznovrsnosti njene primene.
Na osnovu ovih ispitivanja utvrđeno je da oksidovani monoterpeni predstavljaju dominantnu grupu etarskog ulja Lavandula Angustifolia (87,36%), sa linalolom (35,01%) i linalil-acetatom (38,23%) kao glavnim komponentama.
Dominantna jedinjenja klase ugljovodoničnih monoterpena (5,49%) ulja lavande su: α-pinen, limonen, β- trans-ocimen i kamfen, dok je β-kariofilen glavni seskviterpen ovog ulja.
Pokazano je da kvantitativan sastav etarskog ulja lavande zavisi od genotipa biljke i mesta uzgajanja, dok se kvalitativan sastav menja značajno sa promenom nadmorske visine i mikroklimatskih faktora.
Iz ovog razloga lavandino ulje je našlo svoju primenu u raznim sverama našeg života. Možemo ga pronaći u medicini, kozmetici, dekoraciji, pa čak i u kulinarstvu.
Benefiti lavandinog ulja na naš imuni i nervni sistem su već odavno poznate stvari, što objašnjava i njenu sve veću popularnost u oblasti medicine.
Hidrolat lavande
Lavandin hidrolat, u narodu poznat i kao “cvetna vodica” nastaje parnom destilacijom lavandinovog cveta prilikom proizvodnje eteričnog ulja lavande. Lavandin hidrolat nije samo obična voda, to je esencija biljke koja sadrži brojne korisne sastojke za vašu kožu i vaš dom. Dok lavandinovo ulje ima koncentrovaniju aromu i snažniji efekat, hidrolat je blag, ali ne manje efikasan. Ova tečnost bogata je fitonutrijentima, flavonoidima i antioksidansima, čineći je izuzetno korisnom u kozmetici i kućnoj nezi. Zaboravite na komplikovane kozmetičke tretmane – ova jednostavna tečnost može postati vaš najbolji saveznik.
Infuzovano ulje lavande (macerat)
Infuzovano ulje ili macerat dobija se procesom potapanja suvih cvetova lavande u mešavinu nerafinisanih baznih ulja. To mogu biti ulja masline, semenki grožđa i slično. Ovaj proces traje obično oko 30 dana, gde se ova mešavina drži na svetlosti i toploti, uz redovno mešanje.
Ovakvim procesom bazno ulje izvlači eterično ulje iz cveta infuzovane biljke i poprima njen miris i osobine.
Na ovaj način baznim uljima koja su inače lekovita za našu kožu, dodajemo i osobine infuzovanog bilja. Ovakvo ulje bezbedno je za aromaterapiju, ishranu kao i za direkno nanošenje na kožu, jer ne postoji bojazan od pojave alergijskih reakcija, kao što je to ponekad slučaj sa čistim eteričnim uljem, čija je koncentracija izuzetno jaka.
Infuzovano ulje ima blaži miris od čistog eteričnog ulja, ali sa druge strane ima drugačije osobine i primenu.
Čisto infuzovano ulje lavande pogodno je za aromaterapiju, masažu, negu i hidrataciju kože i kose.
Pogodno je za tretiranje ekcema, akni ili suvog temena glave i oštećenih krajeva na kosi.
Čaj od lavande
Čaj od lavande je poznat po svojim umirujućim svojstvima i blagodatima za telo i um. Ova nežna biljka pruža više od prijatnog mirisa – njen čaj ima niz zdravstvenih koristi.
Blagodeti čaja od lavande:
- Opuštanje i smirenje: Lavandin čaj je savršen izbor za one koji se bore sa stresom, anksioznošću ili nesanicom. Redovno konzumiranje pomaže da se postigne unutrašnji mir i poboljša san.
- Poboljšanje varenja: Lavanda je poznata po tome što olakšava probavne tegobe, smanjuje nadimanje i pomaže kod grčeva u stomaku.
- Prirodno antiupalno dejstvo: Zahvaljujući antioksidantima i antiupalnim svojstvima, lavandin čaj može pomoći u smanjenju upala u organizmu.
Kako se koristi čaj od lavande?
Priprema čaja od lavande je jednostavna:
- Sipajte jednu kašičicu suvih cvetova lavande u šolju.
- Prelijte ih sa 200 ml ključale vode.
- Ostavite čaj da odstoji 5-10 minuta.
- Procedite i uživajte u blagom, mirisnom napitku.
Čaj od lavande možete piti uveče kako biste se opustili pred spavanje, ili kad god vam je potreban trenutak mira tokom dana.
Posetite naš webshop
Prirodna kozmetika i prirodne mirisne sveće po originalnoj recepturi i u skladu sa prirodom.
ProdavnicaZaključak
Iako o lavandi možemo da pričamo satima i danima, rešili smo da najbitnije stvari vezane za ovu predivnu biljku stavimo na jedno mesto.
Ovaj tekst Vam može poslužiti kao jedan svojevrsni “vodič za početnike” ukoliko poželite da svom dvorištu, vrtu ili terasi poklonite jednog prelepog stanovnika.
Pokušali smo da Vam dočaramo šta sve lavanda može da ponudi i zbog čega je toliko volimo i cenimo i zašto smo rešili da ona postane glavni sastojak u raznim proizvodima naše prirodne kozmetike.
Njeni benefiti su nemerljivi, a njen miris jedinstven. To je ono što nas je nateralo da se joj se posvetimo u tolikoj meri, a znamo da će nam ona to višestruko vratiti.
Hvala ti lavando!
S osmehom,
Balavander
7 replies on “Lavanda. Detaljan vodič za početnike.”